четверг, 26 июня 2014 г.

Русская народная сказка "По щучьему веленью" ("Про Емелю и щуку") (Russian folktale "Emelya and the Pike" ("Wish upon a Pike"))


1. В обработке А.Н. Толстого
2. Из сборника А.Н. Афанасьева
 

По щучьему веленью

Жил-был старик. У него было три сына: двое умных, третий — дурачок Емеля.
Те братья работают, а Емеля целый день лежит на печке, знать ничего не хочет.
Один раз братья уехали на базар, а бабы, невестки, давай посылать его:
— Сходи, Емеля, за водой.
А он им с печки:
— Неохота...
— Сходи, Емеля, а то братья с базара воротятся, гостинцев тебе не привезут.
— Ну ладно.
Слез Емеля с печки, обулся, оделся, взял ведра да топор и пошел на речку.
Прорубил лед, зачерпнул ведра и поставил их, а сам глядит в прорубь. И увидел Емеля в проруби щуку. Изловчился и ухватил щуку в руку:
— Вот уха будет сладка!
Вдруг щука говорит ему человечьим голосом:
— Емеля, отпусти меня в воду, я тебе пригожусь.
А Емеля смеется:
— На что ты мне пригодишься? Нет, понесу тебя домой, велю невесткам уху сварить. Будет уха сладка.
Щука взмолилась опять:
— Емеля, Емеля, отпусти меня в воду, я тебе сделаю все, что ни пожелаешь.
— Ладно, только покажи сначала, что не обманываешь меня, тогда отпущу.
Щука его спрашивает:
— Емеля, Емеля, скажи — чего ты сейчас хочешь?
— Хочу, чтобы ведра сами пошли домой и вода бы не расплескалась...
Щука ему говорит:
— Запомни мои слова: когда что тебе захочется — скажи только:
По щучьему веленью,
По моему хотенью.
Емеля и говорит:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
ступайте, ведра, сами домой...
Только сказал — ведра сами и пошли в гору. Емеля пустил щуку в прорубь, а сам пошел за ведрами.
Идут ведра по деревне, народ дивится, а Емеля идет сзади, посмеивается... Зашли ведра в избу и сами стали на лавку, а Емеля полез на печь.
Прошло много ли, мало ли времени — невестки говорят ему:
— Емеля, что ты лежишь? Пошел бы дров нарубил.
— Неохота...
— Не нарубишь дров, братья с базара воротятся, гостинцев тебе не привезут.
Емеле неохота слезать с печи. Вспомнил он про щуку и потихоньку говорит:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
поди, топор, наколи дров, а дрова — сами в избу ступайте и в печь кладитесь...
Топор выскочил из-под лавки — и на двор, и давай дрова колоть, а дрова сами в избу идут и в печь лезут.
Много ли, мало ли времени прошло — невестки опять говорят:
— Емеля, дров у нас больше нет. Съезди в лес, наруби.
А он им с печки:
— Да вы-то на что?
— Как мы на что?.. Разве наше дело в лес за дровами ездить?
— Мне неохота...
— Ну, не будет тебе подарков.
Делать нечего. Слез Емеля с печи, обулся, оделся. Взял веревку и топор, вышел на двор и сел в сани:
— Бабы, отворяйте ворота!
Невестки ему говорят:
— Что ж ты, дурень, сел в сани, а лошадь не запряг?
— Не надо мне лошади.
Невестки отворили ворота, а Емеля говорит потихоньку:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
ступайте, сани, в лес...
Сани сами поехали в ворота, да так быстро — на лошади не догнать.
А в лес-то пришлось ехать через город, и тут он много народу помял, подавил. Народ кричит «Держи его! Лови его!» А он знай сани погоняет. Приехал в лес:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
топор, наруби дровишек посуше, а вы, дровишки, сами валитесь в сани, сами вяжитесь...
Топор начал рубить, колоть сухие дерева, а дровишки сами в сани валятся и веревкой вяжутся. Потом Емеля велел топору вырубить себе дубинку — такую, чтобы насилу поднять. Сел на воз:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
поезжайте, сани, домой...
Сани помчались домой. Опять проезжает Емеля по тому городу, где давеча помял, подавил много народу, а там его уж дожидаются. Ухватили Емелю и тащат с возу, ругают и бьют.
Видит он, что плохо дело, и потихоньку:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
ну-ка, дубинка, обломай им бока...
Дубинка выскочила — и давай колотить. Народ кинулся прочь, а Емеля приехал домой и залез на печь.
Долго ли, коротко ли — услышал царь об Емелиных проделках и посылает за ним офицера: его найти и привезти во дворец.
Приезжает офицер в ту деревню, входит в ту избу, где Емеля живет, и спрашивает:
— Ты — дурак Емеля?
А он с печки:
— А тебе на что?
— Одевайся скорее, я повезу тебя к царю.
— А мне неохота...
Рассердился офицер и ударил его по щеке.
А Емеля говорит потихоньку:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
дубинка, обломай ему бока...
Дубинка выскочила — и давай колотить офицера, насилу он ноги унес.
Царь удивился, что его офицер не мог справиться с Емелей, и посылает своего самого набольшего вельможу:
— Привези ко мне во дворец дурака Емелю, а то голову с плеч сниму.
Накупил набольший вельможа изюму, черносливу, пряников, приехал в ту деревню, вошел в ту избу и стал спрашивать у невесток, что любит Емеля.
— Наш Емеля любит, когда его ласково попросят да красный кафтан посулят, — тогда он все сделает, что ни попросишь.
Набольший вельможа дал Емеле изюму, черносливу, пряников и говорит:
— Емеля, Емеля, что ты лежишь на печи? Поедем к царю.
— Мне и тут тепло...
— Емеля, Емеля, у царя будут хорошо кормить-поить, — пожалуйста, поедем.
— А мне неохота...
— Емеля, Емеля, царь тебе красный кафтан подарит, шапку и сапоги.
Емеля подумал-подумал:
— Ну ладно, ступай ты вперед, а я за тобой вслед буду.
Уехал вельможа, а Емеля полежал еще и говорит:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
ну-ка, печь, поезжай к царю...
Тут в избе углы затрещали, крыша зашаталась, стена вылетела, и печь сама пошла по улице, по дороге, прямо к царю.
Царь глядит в окно, дивится:
— Это что за чудо?
Набольший вельможа ему отвечает:
— А это Емеля на печи к тебе едет.
Вышел царь на крыльцо:
— Что-то, Емеля, на тебя много жалоб! Ты много народу подавил.
— А зачем они под сани лезли?
В это время в окно на него глядела царская дочь — Марья-царевна. Емеля увидал ее в окошке и говорит потихоньку:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
пускай царская дочь меня полюбит...
И сказал еще:
— Ступай, печь, домой...
Печь повернулась и пошла домой, зашла в избу и стала на прежнее место. Емеля опять лежит-полеживает.
А у царя во дворце крик да слезы. Марья-царевна по Емеле скучает, не может жить без него, просит отца, чтобы выдал он ее за Емелю замуж. Тут царь забедовал, затужил и говорит опять набольшему вельможе:
— Ступай приведи ко мне Емелю живого или мертвого, а то голову с плеч сниму.
Накупил набольший вельможа вин сладких да разных закусок, поехал в ту деревню, вошел в ту избу и начал Емелю потчевать.
Емеля напился, наелся, захмелел и лег спать. А вельможа положил его в повозку и повез к царю.
Царь тотчас велел прикатить большую бочку с железными обручами. В нее посадили Емелю и Марью-царевну, засмолили и бочку в море бросили.
Долго ли, коротко ли — проснулся Емеля; видит — темно, тесно:
— Где же это я?
А ему отвечают:
— Скучно и тошно, Емелюшка! Нас в бочку засмолили, бросили в синее море.
— А ты кто?
— Я — Марья-царевна.
Емеля говорит:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
ветры буйные, выкатите бочку на сухой берег, на желтый песок...
Ветры буйные подули. Море взволновалось, бочку выкинуло на сухой берег, на желтый песок. Емеля и Марья-царевна вышли из нее.
— Емелюшка, где же мы будем жить? Построй какую ни на есть избушку.
— А мне неохота...
Тут она стала его еще пуще просить, он и говорит:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
выстройся каменный дворец с золотой крышей...
Только он сказал — появился каменный дворец с золотой крышей. Кругом — зеленый сад: цветы цветут и птицы поют.
Марья-царевна с Емелей вошли во дворец, сели у окошечка.
— Емелюшка, а нельзя тебе красавчиком стать?
Тут Емеля недолго думал:
— По щучьему веленью,
По моему хотенью —
стать мне добрым молодцем, писаным красавцем...
И стал Емеля таким, что ни в сказке сказать, ни пером описать.
А в ту пору царь ехал на охоту и видит — стоит дворец, где раньше ничего не было.
— Это что за невежа без моего дозволения на моей земле дворец поставил?
И послал узнать-спросить: «Кто такие?»
Послы побежали, стали под окошком, спрашивают.
Емеля им отвечает:
— Просите царя ко мне в гости, я сам ему скажу.
Царь приехал к нему в гости. Емеля его встречает, ведет во дворец, сажает за стол. Начинают они пировать. Царь ест, пьет и не надивится:
— Кто же ты такой, добрый молодец?
— А помнишь дурачка Емелю — как приезжал к тебе на печи, а ты велел его со своей дочерью в бочку засмолить, в море бросить? Я — тот самый Емеля. Захочу — все твое царство пожгу и разорю.
Царь сильно испугался, стал прощенья просить:
— Женись на моей дочери, Емелюшка, бери мое царство, только не губи меня!
Тут устроили пир на весь мир. Емеля женился на Марье-царевне и стал править царством.
Тут и сказке конец, а кто слушал — молодец.
  

По щучьему веленью

Жил-был бедный мужичок; сколько он ни трудился, сколько ни работал — всё нет ничего! «Эх, — думает сам с собой, — доля моя горькая! Все дни за хозяйством убиваюсь, а того и смотри — придётся с голоду помирать; а вот сосед мой всю свою жизнь на боку лежит, и что же? — хозяйство большое, барыши сами в карман плывут. Видно, я богу не угодил; стану я с утра до вечера молиться, авось господь и смилуется». Начал он богу молиться; по целым дням голодает, а всё молится. Наступил светлый праздник, ударили к заутрене. Бедный думает: «Все люди станут разгавливаться, а у меня ни куска нету! Пойду хоть воды принесу — ужо вместо щей похлебаю». Взял ведерко, пошёл к колодцу и только закинул в воду — вдруг попалась ему в ведёрко большущая щука. Обрадовался мужик: «Вот и я с праздником! Наварю ухи и всласть пообедаю». Говорит ему щука человечьим голосом: «Отпусти меня, добрый человек, на волю; я тебя счастливым сделаю: чего душа твоя пожелает, всё у тебя будет! Только скажи: по щучьему веленью, по божьему благословенью явись то-то и то-то — сейчас явится!» Убогий бросил щуку в колодец, пришел в избу, сел за стол и говорит: «По щучьему веленью, по божьему благословенью будь стол накрыт и обед готов!» Вдруг откуда что взялось — появились на столе всякие кушанья и напитки; хоть царя угощай, так не стыдно будет! Убогий перекрестился: «Слава тебе господи! Есть чем разговеться». Пошёл в церковь, отстоял заутреню и обедню, воротился и стал разгавливаться; закусил-выпил, вышел за ворота и сел на лавочку.
На ту пору вздумала царевна по улицам прогуляться, идет с своими няньками и мамками и ради праздничка Христова раздаёт бедным милостыню; всем подала, а про этого мужичка и позабыла. Вот он и говорит про себя: «По щучьему веленью, по божьему благословенью пусть царевна плод понесёт и родит себе сына!» По тому слову царевна в ту ж минуту забрюхатела и через девять месяцев родила сына. Начал её царь допрашивать. «Признавайся, — говорит, — с кем согрешила?» А царевна плачет и всячески клянётся, что ни с кем не грешила: «И сама не ведаю, за что меня господь покарал!» Сколько царь ни допытывался, ничего не узнал.
Меж тем мальчик не по дням, а по часам растёт; через неделю уж говорить стал. Царь созвал со всего царства бояр и думных людей, показывает их мальчику: не признаёт ли он кого за отца? Нет, мальчик молчит, никого отцом не обзывает. Приказал царь нянькам и мамкам нести его по всем дворам, по всем улицам и казать всякого чина людям и женатым и холостым. Няньки и мамки понесли ребёнка по всем дворам, по всем улицам; ходили, ходили, он всё молчит. Подошли, наконец, к избушке бедного мужика; как только увидал мальчик того мужика, сейчас потянулся к нему ручонками и закричал: «Тятя, тятя!» Доложили про то государю, привели во дворец убогого; царь стал его допрашивать: «Признавайся по чистой совести — твой это ребёнок?» — «Нет, божий!» Царь разгневался, обвенчал убогого на царевне, а после венца приказал посадить их вместе с ребёнком в большую бочку, засмолить смолою и пустить в открытое море.
Вот поплыла бочка по морю, понесли её буйные ветры и прибили к далёкому берегу. Слышит убогий, что вода под ними не колышется, и говорит таково слово: «По щучьему веленью, по божьему благословенью распадись, бочка, на сухом месте!» Бочка развалилася; вылезли они на сухое место и пошли куда глаза глядят. Шли-шли, шли-шли, есть-пить нечего, царевна совсем отощала, едва ноги переставляет. «Что, — спрашивает убогий, — знаешь теперь, какова жажда и голод?» — «Знаю!» — отвечает царевна. «Вот так-то и бедные мучатся; а ты не хотела мне на Христов день и милостынки подать!» Потом говорит убогий: «По щучьему веленью, по божьему благословенью стань здесь богатый дворец — чтоб лучше во всем свете не было, и с садами, и с прудами, и со всякими пристройками!»
Только вымолвил — явился богатый дворец; выбегают из дворца слуги верные, берут их под руки, ведут в палаты белокаменные и сажают за столы дубовые, за скатерти браные. Чудно в палатах убрано, изукрашено; на столах всего наготовлено: и вина, и сласти, и кушанья. Убогий и царевна напились, наелись, отдохнули и пошли в сад гулять. «Всем бы здесь хорошо, — говорит царевна, — только жаль, что нет никакой птицы на наших прудах». — «Подожди, будет и птица!» — отвечал убогий и тотчас вымолвил: «По щучьему веленью, по божьему благословенью пусть плавают на этом пруде двенадцать уток, тринадцатый селезень — у всех бы у них одно перо было золотое, другое серебряное; да был бы у селезня чуб на головке бриллиантовый!» Глядь — плывут по воде двенадцать уток и селезень — одно перо золотое, другое серебряное; на головке у селезня чуб бриллиантовый.
Вот так-то живёт царевна с своим мужем без горя, без печали, а сын её растёт да растёт; вырос большой, почуял в себе силу великую и стал у отца, у матери проситься поехать по белу свету да поискать себе невесты. Они его отпустили: «Ступай, сынок, с богом!» Он оседлал богатырского коня, сел и поехал в путь-дорогу. Попадается ему навстречу старая старуха: «Здравствуй, русский царевич! Куда ехать изволишь?» — «Еду, бабушка, невесты искать, а где искать — и сам не ведаю ». — «Постой, я тебе скажу, дитятко! Поезжай ты за море в тридесятое королевство; там есть королевна — такая красавица, что весь свет изъездишь, а лучше её нигде не сыщешь!» Добрый молодец поблагодарил старуху, приехал к пристани, нанял корабль и поплыл в тридесятое королевство.
Долго ли, коротко ли плыл он по морю, скоро сказка сказывается, не скоро дело делается — приезжает в то королевство, явился к тамошнему королю и стал за его дочь свататься. Говорит ему король: «Не ты один за мою дочь сватаешься; есть у нас ещё жених — сильномогучий богатырь; коли ему отказать, он всё моё государство разорит». — «А мне откажешь — я разорю!» — «Что ты! Лучше померяйся с ним силою: кто из вас победит, за того и дочь отдам». — «Ладно! Созывай всех царей и царевичей, королей и королевичей на честной бой поглядеть, на свадьбе погулять». Тотчас посланы были гонцы в разные стороны, и года не прошло, как собрались со всех окрестных земель цари и царевичи, короли и королевичи; приехал и тот царь, что свою родную дочь в бочку засмолил да в море пустил. В назначенный день вышли богатыри на смертный бой; бились, бились, от их ударов земля стонала, леса приклонялись, реки волновались; сын царевны осилил своего супротивника — снёс его буйную голову.
Подбежали тут королевские бояре, взяли доброго молодца под руки и повели во дворец; на другой день обвенчался он с королевною, а как отпировали свадьбу, стал звать всех царей и царевичей, королей и королевичей в гости к своему отцу, к матери. Поднялись все разом, снарядили корабли и поплыли по морю. Царевна со своим мужем встретили гостей с честию, и начались опять пиры да веселье. Цари и царевичи, короли и королевичи смотрят на дворец, на сады и дивуются: такого богатства нигде не видано, а больше всего показались им утки и селезень — за одну утку можно полцарства дать! Отпировали гости и вздумали домой ехать; не успели они до пристани добраться, как бегут за ними скорые гонцы: «Наш-де хозяин просит вас назад воротиться, хочет с вами тайный совет держать».
Цари и царевичи, короли и королевичи воротились назад; выступил к ним хозяин и стал говорить: «Разве этак добрые люди делают? Ведь у меня утка пропала! Окромя вас некому взять!» — «Что ты взводишь напраслину? — отвечают ему цари и царевичи, короли и королевичи. — Это дело непригожее! Сейчас обыщи всех! Если найдёшь у кого утку, делай с ним, что сам знаешь; а если не сыщешь, твоя голова долой!» — «Хорошо, я согласен!» — сказал хозяин, пошёл по ряду и стал их обыскивать; как скоро дошла очередь до царевнина отца, он потихоньку и вымолвил: «По щучьему веленью, по божьему благословенью пусть у этого царя под полой кафтана будет утка привязана!» Взял, приподнял ему кафтан, а под полой как есть привязана утка — одно перо золотое, другое серебряное. Тут все прочие цари и царевичи, короли и королевичи громко засмеялись: «Ха-ха-ха! Вот каково! Уж цари воровать начали!» Царевнин отец всеми святыми клянётся, что воровать — у него и на мыслях не было; а как к нему утка попала — того и сам не ведает. «Рассказывай! У тебя нашли, стало быть, ты один и виноват». Тут вышла царевна, бросилась к отцу и призналась, что она та самая его дочь, которую выдал он за убогого замуж и посадил в смоляную бочку: «Батюшка! Ты не верил тогда моим словам, а вот теперь на себе спознал, что можно быть без вины виноватым». Рассказала ему, как и что было, и после того стали они все вместе жить-поживать, добра наживать, а лиха избывать.
Из сборника А.Н. Афанасьева «Народные русские сказки».

Emelya and the Pike (Wish upon a Pike)

 

Once upon a time there lived an old man who had three sons, two of them clever young men and the third, Emelya, a fool. The two elder brothers were always at work, while Emelya lay on the stove ledge all day long with not a care in the world.
One day the two brothers rode away to market, and their wives said:
-Go and fetch some water, Emelya.
And Emelya, lying on the stove ledge, replied:
-Not I. I don't want to.
-Go, Emelya, or your brothers will bring no presents for you from the market.
-Oh, all right then.
Down climbed Emelya from the stove, put on his boots and caftan and, taking along two pails and an axe, went to the river.
He cut a hole in the ice with his axe, scooped up two pailfuls of water, put down the pails and himself bent down to look into the ice-hole. He looked and he looked and what did he see but a Pike swimming in the water. Out shot his arm, and there was the Pike in his hands.
-We have some fine pike soup for dinner today!- he exclaimed, delighted.
But the Pike suddenly spoke up in a human voice and said:
-Let me go, Emelya, and I'll do you a good turn, too, some day. Emelya only laughed.
-What good turn could you do me? No, I think I'll take you home and tell my sisters-in-law to make some soup. I do so love pike soup.
But the Pike fell to begging him again and said:
-Do let me go, Emelya, and I'll do anything you wish.
-All right, - Emelya replied, - only first you must prove you aren't trying to fool me.
Said the Pike: 
-Tell me what you want, Emelya.
-I want my pails to go home all by themselves without spilling a drop of water.
-Very well, Emelya, - the Pike said, -Whenever you wish something, you have only to say:
-By will of the Pike, do as I like, and it will all be done at once.
And Emelya, nothing loath, said: 
-By will of the Pike, do as I like! Off you go home, pails, by yourselves!
Once upon a time there lived an old man who had three sons, two of them clever young men and the third, Emelya, a fool. The two elder brothers were always at work, while Emelya lay on the stove ledge all day long with not a care in the world. One day the two brothers rode away to market, and their wives said:
- Go and fetch some water, Emelya.
And Emelya, lying on the stove ledge, replied:
-Not I. I don't want to.
-Go, Emelya, or your brothers will bring no presents for you from the market.
-Oh, all right then.
Down climbed Emelya from the stove, put on his boots and caftan and, taking along two pails and an axe, went to the river.
He cut a hole in the ice with his axe, scooped up two pailfuls of water, put down the pails and himself bent down to look into the ice-hole. He looked and he looked and what did he see but a Pike swimming in the water. Out shot his arm, and there was the Pike in his hands.
-We have some fine pike soup for dinner today! - he exclaimed, delighted.
But the Pike suddenly spoke up in a human voice and said:
-Let me go, Emelya, and I'll do you a good turn, too, some day.
Emelya only laughed.
-What good turn could you do me? No, I think I'll take you home and tell my sisters-in-law to make some soup. I do so love pike soup.
But the Pike fell to begging him again and said:
"Do let me go, Emelya, and I'll do anything you wish."
-All right, - Emelya replied, -only first you must prove you aren't trying to fool me.
Said the Pike: Tell me what you want, Emelya.
-I want my pails to go home all by themselves without spilling adrop of water.
-Very well, Emelya, - the Pike said, - Whenever you wish some-thing, you have only to say:
-By will of the Pike, do as I like,- and it will all be done at once.
And Emelya, nothing loath, said:
-By will of the Pike, do as I like! Off you go home, pails, by yourselves!
And, lo and behold! the pails turned and marched up the hill. Emelya put the Pike back into the ice-hole and himself walked after his pails.
On went the pails along the village street, and the villagers stood round and marvelled while Emelya followed the pails, chuckling. The pails marched straight into Emelya?s hut and jumped up on the bench, and Emelya climbed up on to the stove ledge again.
A long time passed by and a little time, and his sisters-in-law said to Emelya:
-Why are you lying there, Emelya? Go and chop us some wood.
-Not I. I don't want to, - Emelya said.
-If you don't do what we say, your brothers will bring no presents for you from the market.
Emelya was loath to leave the stove ledge. He remembered the
Pike and said under his breath:
-By will of the Pike, do as I like! Go and chop some wood, axe, and you, wood, come inside the house and jump into the stove.
And lo! the axe leapt out from under the bench and into the yard and began to chop the wood, and the logs filed into the hut all by themselves and jumped into the stove.
A long time passed by and a little time, and his sister-in-law said to Emelya:
-We have no more wood, Emelya. Go to the forest and cut some.
And Emelya, lolling on the stove, replied:
-And what are you here for?
-What do you mean by that, Emelya? - the women said. - Sure it's not out business to go to the forest for wood.
-But I don't much want to do it, - Emelva said.
-Well, then you won't get any presents, - they told him.
There was no help for it, so Emelya climbed down from the stove and put on his boots and caftan. He took a length of rope and an axe, came out into the yard and, getting into the sledee; cried:
-Open the gates, women!
And his sisters-in-law said to him:
-What are you doing in the sledge, fool? You haven't harnessed the horse yet.
-I can do without the horse, - Emelya replied.
His sisters-in-law opened the gate and Emelya said under his breath:
-By will of the Pike; do as I like! Off you go to the forest, sledge!
And, lo and behold - the sledge whizzed out through the gate so quickly that one could scarcely have caught up with it even on horseback.
Now the way to the forest lay through a town and the sledge knocked down many people. The townsfolk cried: ?Hold him! Catch him?? But Emelya paid no heed and only urged the sledge on to go the faster.
He came to the forest, stopped the sledge and said:
-By will of the Pike, do as I like! Cut some dry wood, axe, and you, bundles of wood, climb into the sledge and bind yourselves together.
And, lo and behold! The axe began to hack and split the dry wood, and the bundles of wood dropped into the sledge one by one and bound themselves together. Emelya then ordered the axe to cut him a cudgel, so heavy that one could scarcely lift it. He got up on top of his load and said:
-By will of the Pike, do as I like! Off you go home, sledge!
And the sledge drove off very fast indeed. Emelya again passed through the town where he had knocked down so many people, and there they were all ready and waiting for him. They seized him, pulled him out of the sledge and began to curse and to beat him.
Seeing that he was in a bad plight, Emelya said under his breath:
-By will of the Pike, do as I like! Come, cudgel, give them a good thrashing!
And the cudgel sprang up and laid to, right and left. The townsfolk took to their heels and Emelya went home and climbed up on the stove again.
A long time passed by and a little time, and the Tsar heard of Emelya's doings and sent one of his officers to find him and bring him to the palace.
The officer came to Emelya's village, entered his hut and asked him:
-Are you Emelya the Fool?
And Emelya replied from the stove ledge:
-What if I am?
-Dress quickly and I shall take you to the Tsar's palace.
-Oh, no. I don't want to go, - Emelya said.
The officer flew into a temper and struck Emelya in the face. And Emelya said under his breath:
-By will of the Pike, do as I like! Come, cudgel, give him a good thrashing.
And out the cudgel jumped and beat the officer so that it was all he could do to drag himself back to the palace.
The Tsar was much surprised to learn that his officer had not been able to get the better of Emelya and he sent for the greatest of his nobles.
-Find Emelya and bring him to my palace or I'll have your head chopped off,- he said.
The great noble bought a store of raisins and prunes and honey cakes, and then he came to the selfsame village and into the selfsame hut and he asked Emelya's sisters-in-law what it was Emelya liked best.
-Emelya likes to be spoken to kindly,- they said, -He will do anything you want if only you are gentle with him and promise him a red caftan for a present.
The great noble then gave Emelya the raisins, prunes and honey cakes he had brought, and said:
-Please, Emelya, why do you lie on the stove ledge? Come with me to the Tsar's palace.
-I'm well enough where I am, - Emelya replied.
-Ah, Emelya, the Tsar will feast you on sweetmeats and wines. Do let us go to the palace.
-Not I. I don't want to, - Emelya replied.
-But, Emelya, the Tsar will give you a fine red caftan for a present and a pair of boots.
Emelya thought for a while and then he said:
-Very well, then, I shall come. Only you must go on alone and I shall by follow by and by.
The noble rode away and Emelya lay on the stove a while longer said:
-By will of the Pike, do as I like! Off you go to the Tsar's palace, stove!
And lo! the corners of the hut began to crack, the roof swayed, a wall crashed down and the stove whipped off all by itself into the street and down the road and made straight for the Tsar's palace.
The Tsar looked out of the window and marvelled.
-What is that? - he asked.
And the great noble replied:
-That is Emelya riding on his stove to your palace.
The Tsar stepped out on his porch and said:
-I have had many complaints about you, Emelya. It seems you have knocked down many people.
-Why did they get in the way of my sledge? - said Emelya.
Now, the Tsar's daughter Tsarevna Marya was looking out of the palace window just then, and when Emelya saw her, he said under his breath:
-By will of the Pike, do as I like! Let the Tsar's daughter fall in love with me.
And he added:
-Go home, stove!
The stove turned and made straight for Emelya's village. It whisked into the hut and went back to its place, and Emelya lay on fhe stove ledge as before.
Meanwhile, there were tears and wails in the palace. Tsarevna Marya was crying her eyes out for Emelya. She told her father she could not live without him and begged him to let her marry Emelya. The Tsar was much troubled and grieved and he said to the great noble:
-Go and bring Emelya here, dead or alive. Do not fail, or I'll have your head chopped off.
The great noble bought many kinds of dainties and sweet wines and set off for Emelya's village again. He entered the selfsame hut and he began to feast Emelya royally.
Emelya had his fill of the good food and the wine, and his head swimming, lay down and fell asleep. And the noble put the sleeping Emelya into his carriage and rode off with him to the Tsar's palace.
The Tsar at once ordered a large barrel bound with iron hoops to be brought in. Emelya and Tsarevna Marya were placed into it and the barrel was tarred and cast into the sea.
A long time passed by and a little time, and Emelya awoke. Finding himself in darkness and closely confined, he said:
-Where am I?
And Tsarevna Marya replied:
-Sad and dreary is our lot, Emelya my love! They have put us in a tarred barrel and cast us into the blue sea.
-And who are you? - Emelya asked.
-I am Tsarevna Marya.
Said Emelya:
-By will of the Pike, do as I like! Come, o wild winds, cast the barrel on to the dry shore and let it rest on the yellow sand!
And, lo and behold! The wild winds began to blow, the sea became troubled and the barrel was cast on to the dry shore and it came to rest on the yellow sand. Out stepped Emelya and Tsarevna Marya, and Tsarevna Marya said:
-Where are we going to live, Emelya, my love? Do build us a hut of some kind.
-Not I. I don't want to, - Emelya replied.
But she begged and begged and at last he said:
-By will of the Pike, do as I like! Let a palace of stone with a roof of gold be built!
And no sooner were the words out of his mouth than a stone palace with a roof of gold rose up before them. Round it there spread a green garden, where flowers bloomed and birds sang. Tsarevna Marya and Emelya came into the palace and sat down by the window. Said Tsarevna Marya:
-Oh, Emelya, couldn't you become a little more handsome?
And-Emelya did not think long before he said:
-By will of the Pike, do as I like! Change me into a tall and handsome man.
And lo! Emelya turned into a youth as fair as the sky at dawn, the handsomest youth that ever was born.
Now about that time the Tsar went hunting and he saw a palace where one had never been seen before.
-What dolt has dared to build a palace on my ground? - he asked, and he sent hig messengers to learn who the culprit was.
The Tsar's messengers ran to the palace, stood under the window and called to Emelya, asking him to tell them who he was.
-Tell the Tsar to come and visit me, and he shall hear from my lips who I am, - Emelya replied.
The Tsar did as Emelya bade, and Emelya met him at the palace gate, led him into the palace, seated him at his table and feasted him royally. The Tsar ate and drank and marvelled.
-Who are you, my good fellow? - he asked at last.
-Do you remember Emelya the Fool who came to visit you on top of a stove? - Emelya said. -Do you remember how you had him put in a tarred barrel together with your daughter Tsarevna Marya and cast into the sea? Well, I am that same Emelya. If I choose, I can set fire to your whole tsardom and level it with the ground.
The Tsar was very frightened and he begged Emelya to forgive him.
-You can have my daughter in marriage and you can have my tsardom, too, only spare me, Emelya, - said he.
Then such a grand feast was held as the world had never seen. Emelya married Tsarevna Marya and began to rule the realm and they both lived happily ever after.
And that is my faithful tale's end, while he who listened is my own true friend.



Fantasy film ‘Wish upon a Pike’ directed by Aleksandr Rou, filmed at Soyuzdetfilm, 1938:
 
Gzhel souvenir ‘Yemelya on the stove’:
Gzhel style Shtoff Yemelya, Gzhel crafts by Galaktika masters, Moscow:
Iron casting of the USSR. Yemelya with pike (1978):
Monument to Yemelya in Naro Fominsk, Moscow:
Souvenir ‘Yemelya Sitting’, 1997. Artist C. Shiryaev. Lapis lazuli, rhodonite, obsidian, rock crystal, metal:
"Wish upon a Pike", 1938, film:
Wish upon a Pike (Putin):

Container for caviar Yemelya. 925 sterling silver, cubic zirconia, crystal:
"Wish upon a Pike" 1938, film:


"Wish upon a Pike" lacquer miniature:
"Wish upon a Pike" matryoshka:
"Wish upon a Pike" Russian nesting doll Matryoshka:

Комментариев нет:

Отправить комментарий